Број 3-4/2010
Импресум
Број 3-4/2010
Садржај
Број 3-4/2010
Уводник
Од тренутка формирања Уједињених нација и усвајања Повеље УН, која представља највиши правни акт, окренута је нова страница у међународним односима. Повеља УН успоставља систем колективне безбедности. Најважнији корак у развоју система колективне безбедности је начело решавања међународних спорова мирним путем, што искључује употребу оружане силе и подразумева забра ну агресивног рата. Повеља УН одобрава само два случаја употребе војне силе индивидуалну и колективну самоодбрану од оружаног напада. Међутим, Уједињене нације су врло брзо успоставиле инструмент мировних мисија како би деловале превентивно да систем колективне безбедности не би био нарушен, а у неким случајевима и наметањем мира и његовим успостављањем на неким територијама.

Главну улогу у одржању мира има Савет безбедности УН. Његове надлежности регулисане су у главама VI и VII Повеље УН. Док се у Глави VI предвиђа мирно решавање спорова, најчешће преговорима и посредовањем, у Глави VII одређују се акције у случају претње миру, повреде мира и аката агресије, које могу бити невојног карактера, као што је, на пример, прекид економских, транспортних или дипломатских односа и хитне војне мере које укључују демонстрације, блокаде и операције у којима се ангажују оружане снаге УН, формиране од националних контингената држава чланица УН. Још од прве мировне мисије УН на Синају (UNEF I), од 1956. до 1967. године, Социјалистичка Федеративна Република Југославија уочила је значај учествовања у мировним мисијама, не само као пружање свог доприноса систему колективне безбедности већ и као значајно средство спољне политике.

Југословенска народна армија учествовала је у шест мировних мисија у периоду од 1956. до 1993. године. Поред већ поменуте мисије на Синају, припадници ЈНА учествовали су у мисијама УН у Конгу (ONUC) од 1960. до 1964, у Јемену (UNYOM) од 1963. до 1964, у Ирану и Ираку (UNIIMOG) од 1988. до 1991, у Намибији (UNTAG) од 1989. до 1990 и у мисији УН у Анголи (UNAVEM I, II) од јануара 1989. до фебруара 1993. године. Свакако најзначајнија и највећа мисија по обиму ангажовања била је мисија UNEF I,, у којој је, у оквиру 22 ротације, учествовало 14.265 припадника ЈНА.

После десетогодишње паузе, током које Војска СРЈ и Војска државне заједнице Србија и Црна Гора нису учествовале, Војска Србије започела је своје међународно ангажовање у мировним мисијама УН слањем два војна посматрача у мировну мисију УН у Источном Тимору (UNMISET). Након тога уследило је ангажовање српских мировњака и у мисијама у Бурундију.
Данас Министарство одбране и Војска Србије не посматрају учешће у мировним мисијама само као испуњење једне од мисија Војске Србије, већ и као показатељ да су припадници Војске Србије обучени и опремљени на најбољи могући начин и да су спремни да штите интересе државе Србије и њених грађана на сваком месту.

Учествујући у мировним мисијама, припадници Министарства одбране и Војске Србије не само да стичну нова знања и искуства, већ и у реалним условима примењују способности које су стекли кроз обуку. Поред тога, сви српски мировњаци су на неки начин и амбасадори Србије у свету, јер својим професионалним односом према задацима који су им постављени не стварају само позитивну слику о себи, већ и о нашој земљи и војсци.

Ризици и претње са којима се суочава модеран свет одавно превазилазе националне границе. Само заједничким учешћем држава у суочавању с тим претњама и ризицима може се допринети очувању и унапређењу регионалне и глобалне стабилности и безбедности. Данас се границе Србије не бране у самој Србији, већ у оним земљама где чланице међународне заједнице, својим деловањем, раде на успостављању мира и безбедности. Због тога се са сигурношћу може рећи да ће учешће у мултинационалним операцијама бити један од најважнијих задатака Министарства одбране и Војске Србије у времену које је пред нама.
Број 3-4/2010
бригадни генерал др Митар Ковач
Појам и класификација операција
Физиономија савременог рата и оружане борбе знатно је промењена тако да је и теорија операција подложна значајним и интензивним променама. Те промене се првенствено односе на садржај и обим појма операције и на његову класификацију. Развој праксе био је толико интензиван тако да се са великом поузданошћу може тврдити да је у многим елементима она непосредно утицала на промене у доктринарним исказима, а потом и на теорију операција. Теорија операција превазишла је искључиво војне оквире јер се у планирању, припреми и извођењу операција ангажују многи подсистеми државе и агенције од чије успешности ангажовања зависи могућност остварења дефинисаних циљева. У чланку је, на основу нових сазнања, редефинисан појам операције и реализована класификација, на основу низа критеријума који су релевантни за теоријски и примењени аспект операција.
Број 3-4/2010
пук. др Мирослав Станић (Управа за стратегиско планирање)
Демографски аспекти пројектовања величине мирнодопског и ратног састава Војске Србије
С обзиром да од јасно дефинисаних безбедносних циљева и њиховог остваривања у области одбране, зависи и обим ангажовања расположивог становништва за потребе изградње и ангажовања снага за одбрану у миру и рату, у димензионисању мирнодопског и ратног контингента Војске Србије, неопходно је уважавати и демографске могућности земље. Циљ ове анализе је да подстакне озбиљнији приступ у сагледавању тих могућности. Треба имати у виду да свака стратегија одбране, поред безбедносних и демографских фактора, уважава и економске могућности земље, које битно утичу на избор најповољнијег модела оружаних снага, односно на систем њихове попуне.
Број 3-4/2010
ппук. мр Тугомир Кокељ, ппук. мр Аца Ранђеловић
Противоклопне могућности механизованог батаљона у одбрани
Проблем израчунавања борбених могућности основних модуларних јединица бригаде КоВ, иако одавно присутан, ни до данас није експлицито дефинисан. У раду је приказан модел израчунавања противоклопних могућности механизованог батаљона у одбрани и њихова зависност од: карактеристика противоклопних средства којима је механизовани батаљон наоружан, даљина вођења противоклопних дејстава и карактеристика савремених оклопних средстава. У складу са правилским одредбама, датим ограничењима и формацијом механизованог батаљона, а на основу теорије непосредног гађања и приказаног модела, израчунате су противоклопне могућности механизованог батаљона у одбрани на даљинама до три хиљаде метара без утицаја противдејства противника
Број 3-4/2010
пук. др Каровић Самед, пук. Пушара Милутин, (Војна академија)
Критеријуми за избор курса акције ангажовања снага у операцијама
Операције снага представљају сложену и динамичну активност која се изводи у условима кризе. Имајући у виду да њихову комплексност и динамичност прати велики ризик и неизвесност у остваривању циља, важан аспект представља одређивање критеријума за ангажовање снага у таквим условима. Да би се снаге ангажовале, неопходно је донети одлуку у оквиру дефинисаних критеријума и циљева, што од доносиоца таквих одлука захтева изузетне способности и познавање целокупне ситуације, укључујући и релевантне критеријуме за избор курса акције у конкретној операцији. Одређивање и вредновање критеријума је један од корака који опредељујуће утиче на квалитет одлуке, па тиме и на успешност ангажовања снага у операцијама различитих врста. Процес доношења одлуке у Војсци Србије дефинисан је Упутством за оперативно планирање и рад команди у Војсци Србије, које је усвојено из потребе да се процес одлучивања учини савременим, омогући ефикасно командовање и обезбеди компатибилност са партнерима. Један од кључних елемената избора курса акције ангажовања снага у операцијама јесу критеријуми на основу којих командант доноси одлуку. У чланку се говори о одређивању и вредновању критеријума за избор варијанте ангажовања снага. Основа за одређивање и збор варијанте била је Упутство за оперативно планирање и рад команди у Војсци Србије уз примену аналитичког хијерархијског процеса. Рад је заснован на коришћењу резултата експертског оцењивања стручњака (експерата) из наведене области.
Број 3-4/2010
пук. Јелић Миле, пук. Александар Бјелић, пук.Никола Гузина (Војна академија)
Избор објеката дејства у операцијама
Због промена у физиономији савремених оружаних сукоба, као и због потреба праксе у планирању операција и неразрађених садржаја о избору објеката дејства, појављују се проблеми у процесу планирања операција. Операције снага представљају сложену и динамичну активност која се изводи у условима кризе. Како њихову комплексност и динамичност прати велики ризик и неизвесност у остваривању циља, важан аспект у процесу планирања операција представља процес избора објеката дејства. Процес иазбора објеката дејства је сталан и саставни је део процеса планирања операција. У раду се говори о значају, карактеристикама, принципима, начинима и процедурама реализације процеса избора објеката дејства у операцијама, што је кључни услов за потпуну и упешну реализацију процеса избора објеката дејства, а тиме и процеса планирања операција.
Број 3-4/2010
пуковник др Мирко Борисов, дипл. инж. геод., мајор асс. мр Радоје Банковић, дипл. инж. геод., капетан Синиша Дробњак, дипл. инж. геод., (Војногеографски институт)
Примена симулација при генерисању дигиталног модела висина
Представљење терена у дигиталном облику већ деценијама се налази у жижи интересовања географских и геодетских наука. Рад приказује како непоузданост симулираних дигиталних модела висина (ДМВ) утиче на поједине анализе терена, као што су рачунање нагиба и експозиције терена. Симулиран је ДМВ одабраног тест подручја базиран на стохастичкој симулацији „Монте Карло“. За сваку појединачну реализацију ДМВ на крају је показана корелација између добијених резултата и различитих топографских параметара, као што су нагиб и експозиција терена и мрежа речних сливова.
Број 3-4/2010
ппук. Дејан Недељковић (Управа за планирање и развој ГШ ВС)
Ронилачке јединице Војске Србије
Армије суседних држава које претендују или већ партиципирају евроатланским интеграцијама препознају ронилачке јединице као перспективан, респектабилан и неопходан део савремене војске. Своје ронилачке јединице су димензионирали према конкретним потребама државе и у складу са тим, опремили их најсавременијом професионалном опремом реномираних светских произвођача, а организовали на начин који обезбеђује најефикаснију реализацију свих постављених, офанзивних или дефанзивних, ронилачких задатака. Саме потребе речног пловидбеног коридора који протиче кроз нашу земљу, а који захтева обезбеђење у сваком смислу, па и ронилачком, диктирају неопходност постојања једне савремене ронилачке јединице, димензиониране и опремљене на начин који обезбеђује постизање најбољих резултата у реализацији задатака.
Број 3-4/2010
Поручник Саша Тешић, дипл. инж.,поручник Милош Дурковић,дипл.инж. (ВП 5004 Јаково, ВП 2289 Београд)
Принципи дефанзивне вожње и међународна искуства у дефанзивној вожњи
Дефанзивна вожња представља облик понашању у саобраћају чији је главни мотив повећање безбедности свих учесника у саобраћају. Суштина дефанзивне вожње дефинисана је способношћу прилагођавања и процене дате ситуације условљене понашањем других учесника. У чланку је дефинисан појам дефанзивне вожње и приказани поједини принципи дефанзивне вожње кроз њихов утицај на активну и пасивну безбедност човека као фактора безбедности саобраћаја на основу наших и међународних искустава из ове области.
Број 3-4/2010
Пуковник Стевица С. Карапанџин (Управа за људске ресурсе ГШ ВС)
Кодекс части припадника Војске Србије
Савремена војна пракса сведочи о оправданости кодификације понашања припадника војне професије, чему у прилог иде и чињеница да се стручним војним правилима тешко може прописати њихова етичност, како у свакодневним мирнодопским условима, тако и приликом извођења операција. Убрзана и свеобухватна реформа система одбране Републике Србије и реорганизација Војске Србије, уз очекивање њене професионализације и нових мисија, представљају нов амбијент у коме се јавила потреба доношења посебног документа, као реалног оквира за уређење области чија суштина није обухваћена законском и подзаконском регулативом. Многа етичка питања са којима су се у нашој досадашњој војној пракси сусретали припадници војне професије, како у служби, тако и ван ње, била су искључиво у сфери обичајног, али не и нормативног. У нашој војној историји није забележено постојање документа под називом ''Кодекс части'', иако је средином прошлог века било покушаја израде регулативе којом би се уредило понашање војника, али је иста углавном била идеолошки обојена. Питање етичности припадника војне професије однедавно је по први пут у писаном облику уређено у Војсци Србије и то актом који је са једне стране подзаконски, јер обавеза његове израде произилази из одредаба Закона о Војсци Србије, а са друге стране је и морални јер се њиме уређује понашање припадника Војске Србије. У тексту који следи дати су опис рада на његовој изради и објашњене његових одредаба.
Број 3-4/2010
ппук. Саша Николић (Управа за стратегиско планирање)
Безбедносне аспирације Европске уније
Ако безбедносну заједницу посматрамо са аспекта остварених интеграција и сарадње који доводе до развоја поверења чланова те заједнице, онда се за ЕУ може рећи да је она данас изузетно успешан модел безбедносне заједнице. Европске интеграције обухватају не само политичку и економску сарадњу, већ и сарадњу у области безбедности и одбране. Томе је, пре свега, допринео развој нормативног оквира, институција и способности Заједничке безбедносне и одбрамбене политике (у даљем тексту ЗБОП). Лисабонски споразум који је ступио на снагу 01. децембра 2009. године, увео је многе новине у ову област, између осталог обавезу међусобне помоћи у случају напада споља. У последњих седам година снаге ЕУ су учествовале у 24 цивилне и војне мисије/операције на три континента од којих је седам војних и седамнаест цивилних. Ако узмемо у обзир да је све ово урађено за само двадесет година и то од стране једне међународне организације која се уопште није бавила одбраном и безбедношћу, можемо рећи да је учињен велики напредак
Број 3-4/2010
Новости