Број 1-4/2011
|
|
Уводник
|
Оно што свакако посебно издваја Министарство одбране и Војску Србије, и по чему нас препознају, јесу корените промене у правцу стварања модерне европске војске, партнера другим армијама у обезбеђивању мира, са потпуном демократском и цивилном контролом. Процес реформи започет је 2008. године усвајањем основних стратешких докумената, којима се потврђује наша европска перспектива и налазе одговори на савремене изазове безбедности. Општи стратегијски правац је даље разрађиван кроз велики број неопходних закона, којима се уређује функционисање Војске и посебно безбедносних агенција. Тиме је Министарство одбране, како је наведено у прошлогодишњем мишљењу Европске комисије, заправо завршило сав посао у тренутној фази процеса европске интеграције Србије. Уз то, наш рад је у потпуности отворен за јавност. Белу књигу одбране Србије објавили смо 2010. године са намером да јавности учинимо доступним све чињенице о питањима везаним за одбрану Србије. Недуго затим објављен је Информатор о систему одбране, који је представљен Народној скупштини, а доступан је како народним посланицима тако и најширој јавности. Сајт Министарства одбране један је од најпосећенијих и обилује информацијама, од рада Министарства до планова и спровођења јавних набавки у систему одбране.
Организацијске промене у Министарству одбране, ради усклађивања са стандардима и решењима примењеним у другим модерним државама, подразумевале су да оне функције које не спадају у војну организацију (као што су формацијска места, образовање, финансије, здравство, инфраструктура) преузима цивилна структура Министарства. Генералштаб је тако добио довољно простора да се позабави најважнијим елементом реформе Војске Србије, а то је потпуна професионализација. Од јануара 2011. године у Војсци Србије нема више регрута, већ све задатке Војске обављају професионални војници – жене и мушкарци. Принцип родне равноправности додатно смо ојачали и усвајањем Акционог плана за спровођење Резолуције УН 1325 о женама у сектору безбедности, као први у региону западног Балкана, као ретко која држава у читавој Европи, и уз помоћ организација цивилног друштва.
Од 2011. године Србија има и Универзитет одбране, који је укључен у систем цивилних универзитета. Чине га Медицински факултет Војномедицинске академије и Војна академија. Обе академске институције су у потпуности акредитоване у складу са Болоњским процесом и укључују све степене образовања – основне академске, мастер и докторске студије.
Истовремено је интензивирана и билатерална и мултилатерална војна сарадња са државама у региону, најзначајнијим државама међународне заједнице и међународним безбедносним организацијама. Мрежа билатералних споразума у области одбране сада већ превазилази европске просторе, и свакако укључује све суседе – укупно 60 држава. Чланица смо свих регионалних иницијатива у области безбедности и веома активно учествујемо у њиховом раду. Србија је од 2006. године и чланица Партнерства за мир, што је оквир наше безбедносне сарадње са НАТО. Од септембра 2010. године имамо и своју мисију у овој организацији, како бисмо били што присутнији у разговорима о глобалној безбедности. Прошле године смо усвојили НАТО кодификациони систем, како бисмо могли да наставимо успешан посао развоја и продаје наоружања и опреме. Постали смо значајан партнер и извозник у домену одбрамбене индустрије, остваривањем послова у вредности од једне милијарде долара за четири године. Таквом продуктивношћу у односу на број запослених није се могла похвалити ни наменска индустрија бивше Југославије.
Наши планови који се односе на међународну сарадњу оријентисани су на интензивније учешће у мултинационалним операцијама. Данас учествујемо у пет мисија УН – у Конгу, Либерији, Обали Слоноваче, Либану и на Кипру. Однедавно имамо и своје официре у мисијама управљања кризама ЕУ, учешћем у мисији АТАЛАНТА на обалама Сомалије.
|
|