Број 1/2014
Уводник
Обука у Војсци Србије представља плански и организовани процес стицања знања, вештина, навика и развијање психофизичких и интелектуалних способности, као и моралних својстава личности где се на практичан начин команда и јединица припрема за извршавање индивидуалних и колективних задатака у складу са мисијом која је очекује у оружаном сукобу.

Треба нагласити да је овај процес непрекидан и представља еволуиран поступак од обуке појединца, тима, одељења, послуге, посаде у индивидуалној обуци до захтевног колективног обучавања јединица и команди од најнижег до највишег ранга. У томе постоји и природна поступност обучавања „од простог ка сложенијем” у смислу комбиновања (интерродовски састави) јединица или највишег нивоа здруживања (интервидовски састави). Поред сегмента прогресивности у обуци постоји и јако битан део усмерености обуке на конкретну мисију.

То захтева од личности командног кадра који командује операцијом или учествује у њој, један интердисциплинаран приступ. Мора познавати ресурсе своје јединице материјалне и људске, мора створити у глави визију за шта јединица мора да се оспособи са датим ресурсима да би извршила добијену мисију. При томе треба уважити премису да шаблона нема и да је свака мисија и операција специфична сама по себи и тражи осмишљавање о начину њеног одвијања и ризицима који јој предстоје.

Поред незаобилазних општих начела обуке: ефективности, ефикасности, економичности и интероперабилности, ту су и посебна начела: командантска одговорност за обученост, непрекидност и прогресивност, релевантност, изазовност и занимљивост, реалност, сврсисходност, методичност, усмереност ка доктрини, као и право на грешку и свеобухватност.

Сведоци смо глобалне финансијске кризе која се неумитно одражава и на буџете за одбрану земаља, па се смањени буџетски трошкови у системима одбране одражавају и на обуку. Стога све армије прибегавају симулацијама у обуци, као рационалним и заменљивим именитељом који смањује трошкове практичног увежбавања појединаца и јединице. Зато велики маневри и крупне јединице размештене у простору са ефектима огромних утрошака материјалних ресурса (погонског горива, убојних средстава итд.), све чешће представљају слике прошлости.

Такозвани концепти „паметне одбране” подразумевају обучавање састава у регионално изграђеним центрима изузетности који представљају репрезент неког вида обучавања у региону за све партнерске земље (АБХО, специјалне јединице, падобранска обука, мултинационалне операције итд.).

У Војсци Србије развијен је модел симулација кроз обуку вежбајућих команди у Центру за обуку путем симулација, од 2008. године као идеја, а у пуној употреби од 2010. године. До сада је у Центру обучено и изведено 15 разних вежби – од међународних, бригадних до батаљонских и обуке декларисаних јединица.

Ове године Центар је у оквиру великих вежби типа ВИКИНГ-14, у организацији ЕК ОС САД и Армије Краљевине Шведске, представљен као издвојено вежбајуће место поред још четири земље (Бугарске, Шведске, Ирске и Грузије).

На јединствен начин команда мултинационалне бригаде, као копнена компонента уз ангажовање цивилних компоненти (УНХЦР, УНИЦЕФ, МКЦК, ОЕБС), полицијских компоненти и Црвеног крста Србије, путем рачунарских симулација, увежбава евентуална поступања у мисији УН у мултинационалној операцији стабилизације прилика и очувања мира у виртуелној земљи у сукобу. Официри Војске Србије са колегама из других армија, припадницима међународних цивилних организација, колегама из полиције и Црвеног крста, решавају супозиције креиране на моделу предвиђеном за овакав тип увежбавања.

Опремљеност адекватним софтверским пакетом и стална посвећеност напредовању у рачунарским симулацијама омогућила је Центру да се придружи великом броју армија које увежбавају по овом моделу. Оно што представља даљи напредак у обуци јесте и опремање Центра за обуку јединица за мултинационалне операције у бази Југ опремом за ласерске симулације живих мета, што даје могућност напредовања у обуци јединица и увезивања евентуалне обуке јединица и обуке команди путем симулација као природан след.

Очигледност у обуци повећава ефикасност, а симулације у обуци смањују трошкове и повећавају ефекте, јер већи број лица завршава обуку, оспособљава се или кондицира, а сама вежба на терену боље је припремљена, уз мање понављања, док стварна употреба јединице своди ризике на минимум. На тај начин испуњена су три основна принципа у планирању и извођењу обуке: ефективност, ефикасност и економичност. Испуњење ова три услова представља сигуран корак ка интероперабилности.
Број 1/2014
мј. Саша Јовановић
Процена случаја проширења агенде међународне безбедносни ван традиционалне концетрираности на употребу силе
Ефекти глобализације, револуције у информационим технологијама и све шире и комплексније интеракције појединаца и држава су драстично променили слику света у којем живимо. Истовремено, револуционарне промене и потреси кроз које је прошао или још увек пролази међународни систем оставили су значајне последице на саме државе и њихово функционисање и понашање. Овакве промене су посредно утицале и на безбедност на нивоу појединаца, држава, региона и самог међународног окружења. У овом тексту се управо и описује промена у перцепцији безбедности која нужно подстиче проширивање агенде међународне безбедности ван традиционалног концепта.
Број 1/2014
пп. др Дејан Стојковић, мј Владан Митић
Модел планирања развоја система заснованог на способностима
Суштина приступа планирања развоја заснованог на способностима јесте у одређивању потребних способности система одбране за супротстављање идентификованим безбедносним изазовима, ризицима и претњама кроз развијене сценарије. Упоређивањем потребних способности са постојећим утврђује се разлика у способностима система одбране, као и опције за њено превазилажење. Како се способности система одбране изграђују преко чинилаца способности (доктрина, наоружање и војна опрема, обука, образовање, инфраструктура итд.), њиховим различитим деловањем на систем одбране идентификују се и различите опције развоја одређене способности. Уважавајући развијене опције, као и доступне ресурсе система одбране, приступ планирања развоја заснован на способностима доприноси ефективном и ефикасном развоју система одбране, одређивањем приоритета у развоју.
Број 1/2014
пк. Миле Јелић, пк. др Раде Славковић, мј. СашаВељковић
Карактеристике савремених војних операција


Број 1/2014
мј. Дано Маврак
Специфичности обавештајне припреме зоне операције у ванредним ситуацијама
Ванредне ситуације проузроковане деловањем природних сила или човека представљају реалну опасност и изазов за безбедност Републике Србије и њених грађана. Са другачијим претњама мењају се и задаци државних органа и институција. Војска Србије, иако није носилац планирања и организовања поступања државних органа у ванредним ситуацијама, активно учествује у скоро свим операцијама на пружању помоћи цивилним органима власти у случају ванредних ситуација.

Рад органа команде у ванредним ситуацијама временски је ограничен. У таквим ситуацијама долази до изражаја способност обавештајног органа да изврши послове из сопствене надлежности на праћењу ситуације. Поред тога, природа претње намеће потребу да обавештајни орган познаје основне одредбе менаџмента ризика за различите врсте претњи, како би обезбедио квалитетну и правовремену процену.

Обавештајни орган треба да се фокусира на оне елементе обавештајне припреме зоне операције који се у том тренутку највише траже од њега, јер је време (астрономско) једини необновљиви ресурс команде и команданта.
Број 1/2014
пк. др Самед Каровић, мј. Ненад Комазец
Управљање кризним ситуацијама


Број 1/2014
пк. Милан Еланков
Напредни систем контоле кретања по маневарским површинама аеродрома
Процене експерата крајем двадесетог века везане за будући развој авио-саобраћаја, предвиђале су да ће аеродроми постати „уско грло” у систему ваздушног саобраћаја, ако се не буду предузеле озбиљне мере које ће знатно побољшати ефикасност обављања операција на аеродромима. Континуирани раст авио-саобраћаја, повећани број опасних ситуација које су се дешавале на маневарским површинама аеродрома и непоштовање постављених стандарда условили су настанак система какав је А-СМГЦС. Главни циљ развоја система је сигурност и безбедност свих учесника у авио-саобраћају, затим повећање капацитета опслуге на маневарским површинама аеродрома, као и очување животне средине.
Број 1/2014
пк. мр Драган Болић
Орјентација патроле


Број 1/2014
пп. Марио Станковић
Матерјално правни аспекти дисциплинске одговорности припадника Војске Србије за лакше повреде војне дисциплине
Закон о Војсци Србије, иако је начелно одређује препуштајући детаље подзаконским актима, значајну пажњу посвећује дисциплинској одговорности припадника Војске. Оно на чему законодавац инсистира јесте захтев за строгим поштовањем врхунског начела целокупног правног система Србије, односно начела законитости. То је видљиво из детаљног навођења радњи које представљају повреде војне дисциплине, као и из строгог прописивања услова под којима се припаднику Војске може, у случајевима кршења норми које установљавају садржај војне дисциплине, изрећи дисциплинска санкција.

Расправљање одговорности припадника Војске Србије (у даљем тексту – ВС) може се односити на теже и на лакше повреде војне дисциплине. Поред наведеног, расправљање дисциплинске одговорности припадника ВС може се посматрати из два угла. Најпре, из угла материјалноправних решења, која се односе на појам војне дисциплине, на опис појединих дисциплинских преступа и дисциплинских грешака, на дисциплинске санкције које надлежни војни орган може изрећи за дисциплинске грешке и застарелости, као и из угла формалноправних, односно процесних решења, која се односе на првостепени дисциплински поступак, другостепени дисциплински поступак, на поступак за смањење, ублажење и опроштај дисциплинских мера и, коначно, на поступак извршења дисциплинских мера.

Циљ овог рада јесте да укаже на начин на који су законодавац и други доносиоци прописа у овој области уредили, у материјалном смислу, дисциплинску одговорност припадника ВС за лакше повреде војне дисциплине – дисциплинске грешке.
Број 1/2014
пп. мр Драган Тодоров, др Бранко Бошковић
Деценија војног пријатељства кроз спорт
Међународни војни спортски интеграциони процеси, у оквиру којих припадници оружаних снага доприносе јачању угледа своје земље у свету, омогућују да се кроз спортски резултат, такмичарски дух, човекољубље и победничку мотивацију формира спортска визија и стил живота, који су веома значајни за свеукупни развој војне популације и успешно извршавање задатака, у миру и рату. Учешћем у организацији и реализацији војних спортских догађаја професионална војна лица система одбране Републике Србије презентовала су основне вредности војне професије и стекла су значајна искуства и знања у области менаџмента у спорту и тренинга, неопходних за остваривање врхунских спортских достигнућа. Војни спорт, када је правилно структуриран, не само да је компатибилан са академским вредностима већ их може побољшати. Реализацијом бројних активности из различитих програма Међународног савета за војне спортове (ЦИСМ), војни спорт у Републици Србији је, након десет година интензивног развоја, интегрисан у национални спорт и обезбеђен је његов одрживи развој.
Број 1/2014
Никола Остојић
Руски војник будућности
У тексту је представљен прототип руске борбене опреме – „ратник” са својим саставним деловима. Указано је на то да су се руски научници и инжињери ухватили у коштац са проблемом опреме и наоружања војника за ратовање у будућности, користећи сопствене војне истраживачке и развојне капацитете. Сврха таквог приступа јесте да се нагласи како нова руска опрема и наоружање омогућавају контролисање неизвесних ратних околности, разумевање ситуације и ефикасније дејство у борби против међународних терористичких структура.
Број 1/2014
Вести