Број 2/2014
Уводник
Томислав Николић, председник Републике Србије
РУСКО-СРПСКО САВЕЗНИШТВО У ВЕЛИКОМ РАТУ

Живот јесте највећа светиња. Али не свакакав, само онај који се не проводи савијајући се под тежином ропских ланаца, само живот у слободи. Зато данас одајемо почаст руским и српским јунацима који су бранили Београд, зато што су својим животима направили међу и бедем између роба и слободног човека.

Историја је од вајкада слала искушења Русији и Србији. Вековима смо пролазили кроз њих, данас такође, а не треба имати пророчанских моћи да би се рекло да ће нас искушавати и будућност.

Да је Србија прихватила аустроугарски ултиматум не би се избегао рат, већ би се његов почетак одложио тек толико да освајачи пронађу неки нови повод, нови изговор. Пристанком би наша земља изгубила и част, и достојанство, и националну самосталност и слободу. И опет би, на крају, било рата. За рат нисмо били спремни, али смо увек спремни да бранимо и част, и достојанство, и националну самосталност и слободу. Упамтили смо те идеале, они су део нашег гена, нашег постојања.

Читамо у историјским књигама како је српска Влада 1914. године донела тешку одлуку и одбила ултиматум. Није та одлука ни тешка, ни лака. Она је, једноставно, једина могућа, јер није била питање избора, већ опстанка.  

Вођена разумом и добрим намерама, покушавајући да избегне рат који се одавно наслућивао и који је ултиматумом постао извесност, Русија је пружила Србији пуну политичку подршку, настојећи да дипломатским путем одврати Аустроугарску од ратног похода на братску земљу са Балкана. Залуд је била сва дипломатија, сваки покушај.

Када је Аустроугарска монархија објавила рат Краљевини Србији, 28. јула 1914. године, а Београд већ сутрадан бомбардован са друге стране Саве, и сама неспремна за војевање, Русија ипак мобилише своје снаге, улази у рат и Србији  шаље војнике, финансије, ратни материјал, чак и онај који је и сама увозила или га ни за себе није имала довољно. Била је то неопходна помоћ за одбрану српске престонице, нарочито на њеним рекама.

Српска војска у то време није имала ни речну флотилу, ни обалску артиљерију великог калибра, ни панцирну артиљеријску муницију. То је значило да је Београд најрањивији у нападу са река. Непуних месец дана по објави рата, из Русије у Србију стиже први минско-торпедни одред којим је командовао Василиј Аполонович Григоренко. За њим пристижу  одреди Петра Доброва и Јурија Волковицког који је преузео команду над минско-торпедном мисијом руске војске на београдским рекама. Од Шапца до Кладова јуначки су се бориле две руске батерије топова са 40 артиљераца и четири официра са аустроугарским бродовима на Сави и Дунаву, као да се боре на Неви, Волги, Дону. Како су пристизали, готово сви представници Руске војне мисије слати су српској Одбрани Београда, тако да је почетак и крај ратовања руских морнара, инжењера и артиљераца у Србији тесно повезан са београдским борбама из 1915. године. Бранећи наш Београд 1915. године, херојски су положили своје животе. Данас почивају у заједничкој гробници „Руске славе” на београдском Новом гробљу.

То је она битка коју су на рекама водила руска браћа, а која је своју узвишеност и пиједестал вечне славе добила у речима и делима двојице српских официра.

Први од њих је командант Градског одсека мајор Јоксим Гајић коме је предато писмо аустроугарског генерала Фердинанда фон Гоглија, адресовано на команданта Одбране Београда генерала Михајла Живковића. Писмо је гласило: „Данас до шест часова поподне имате ми предати Београдску тврђаву да је не бих даље рушио; у знак предаје, уместо српске заставе, истакните бео барјак. А Ви са вашим штабом бићете примљени на земунском пристаништу и у знак почасти оставићу Вам сабљу. Генерал Гоглија.”
Када га је прочитао, мајор Гајић је одмах наредио припрему топова за дејство, а ађутанту да уместо једне српске заставе, која се вијорила на бедемима  Београдске тврђаве, одмах истакне три. Двадесет минута касније наредио је дејство артиљерије по аустроугарским мониторима укотвљеним у земунском пристаништу који су том приликом запаљени.

Други је мајор Драгутин Гавриловић који се обратио српском пуку који је на копну бранио наш град: „Војници, тачно у 15 часова непријатеља треба разорити вашим силним јуришем, разнети вашим бомбама и бајонетима. Образ Београда, наше престонице, мора да буде светао! Војници, јунаци, врховна команда избрисала је наш пук из бројног стања. Наш пук је жртвован за част Београда и отаџбине. Ви немате, дакле, да се бринете за животе ваше. Они више не постоје. Зато напред у славу! За краља и отаџбину! Живео краљ, ЖИВЕО БЕОГРАД !”

До краја Великог рата, од цивилних и ратних бродова, Русија је формирала речну флоту чији је главни задатак био да дотура војну помоћ Србији. Ову руску експедицију, поред бродова, чинили су и обална и противавионска артиљерија која је обезбеђивала проток конвоја за дотурање помоћи. У тој мисији, у ратним годинама, своје животе за слободу Србије положило је преко 1500 руских војника.

Заједнички споменик руским и српским војницима, браћи у слави и победи, јунацима који су бранили наш град, и током епопеје Великог рата помагали отпор српске војске, симбол је заједничке жртве, вечите захвалности Београђана и целе Србије. Он занавек говори о поносу на нашу заједничку славну историју, на наше заједничке јуначке претке, на пријатељство, братство руског и српског народа, запечаћено заједничком борбом за слободу.

Извод из говора председника Републике Србије поводом свечаног откривања споменикана на Калemегдану, руским и српским војницима погинулим у Одбрани Београда у Великом рату, одржан 18. 9. 2014. године


Број 2/2014
Садржај и уводник

Број 2/2014
генерал мајор проф др Митар Ковач
Критичко мишљење као пожељна особина у војној професији
У чланку су изложена основна запажања о специфичностима знања у домену војне делатности, као и фазе у процесу његовог стварања и основне поставке управљања знањем у савременом и непредвидивом стратегијском окружењу. Знање све више постаје неопходан услов за креативно извршавање задатака из домена утврђених мисија и задатака Војске Србије.

У чланку је истакнута потреба и образложен значај развијања критичког мишљења у просецу образовања из домена матичних војних предмета и наука одбране. То је посебно битно у оквиру школовања официра Војске Србије на свим нивоима усавршавања, а посебно на нивоу докторских студија и последипломских специјалистичких студија, командно-штабног и генералштабног усавршавања. Наглашена је улога коју овладавање способношћу критичког мишљења има у развоју когнитивних способности официра. То се, пре свега, знатно рефлектује на ефикасност у процесу одлучивања и на обављање командних и штабних дужности у Војсци Србије.
Број 2/2014
др Биљана Стојковић, Управа за стратегијско планирање МО
Резултати примене резолуције 1325 Савета безбедности Уједињених нација у Републици Србији
Рад полази од чињенице да је Влада Републике Србије у циљу примене антидискриминационих политика и политике родне равноправности, усвојила 2010. године Национални акциони план за примену Резолуције 1325 Савета безбедности Уједињених нација – Жене, мир и безбедност у Републици Србији (2010–2015) у коме се разрађују мере и активности које су усмерене на унапређење положаја жена у друштву, а посебно у сектору безбедности. Након, безмало четворогодишњег искуства у примени овог плана, у раду се врши анализа остварених резултата у Републици Србији, са посебним освртом на сагледавање могућности за размену добрих пракси и искустава у земљи и у региону. У наведеном контексту, анализира се значајно повећање заступљености жена у систему безбедности у Републици Србији, а посебно у оперативним саставима, као и повећање њихове заступљености на руководећим дужностима у Министарству одбране и Војсци Србије, Министарству унутрашњих послова, Управи царина Министарства финансија, Управи за извршење кривичних санкција Министарства правде и у Безбедносно-информативној агенцији, као и делотворност информативних кампања које се спроводе у јавности у циљу јачања поверења жена у цивилном друштву у односу на мере које се предузимају у органима државне управе у осигурању њихове безбедности и заштите. С обзиром на декларисану потребу за превазилажењем родних стереотипа у друштву, у раду се врши осврт на све активнију улогу жена из Републике Србије као чувара мира и безбедности у земљи, али и у цивилним мисијама Европске уније и у мисијама за очување мира и безбедности у свету под окриљем Организације Уједињених нација.

Рецензент: др Јованка Шарановић

Број 2/2014
пуковник др Раде Славковић, пуковник Миле Јелић, мајор Саша Вељковић, Универзитет одбране у Београду, Војна академија
Карактеристике савремених војних операција
Поред димензија оперативног окружења, на карактер војних операција утичу одређени чиниоци, који су кроз историју задржали исто име, само су се на различити начин испољавали, у складу са националним интересима и стратегијама, организацијом и структуром војске и осталих снага одбране, развојем технологије, географским положајем и међународним односима, као и свим димензијама времена. Бројност карактеристика савремених војних операција, изведених употребом мултинационалних снага у ратовима и мировним операцијама широм света после хладног рата, указује да су војне снаге суочене са великим бројем различитих ситуација и проблема и много варијанти и могућих решења. Савремено окружење намеће проблеме за чије решење се тражи целовит прилаз и сагледавање свих аспеката и, често, одступање од утврђених шаблона ради остваривања тактичких, оперативних и стратегијских циљева.

Рецензент: проф др Божидар Форца

Број 2/2014
пк. др Самед Каровић, мј. Ненад Комазец, Војна академија
Управљање кризним ситуацијама
Озбиљност последице и сведимензионалност постављају кризне ситуације у приоритет разматрања савремених организација. Превенција и адекватно реаговање на настале, скоро свакодневне, кризне ситуације захтевају ангажовање свих ресурса организације. Импликације кризних ситуација су индикативне и на војној организацији. Кризни менаџмент представља одговор организације на кризне ситуације, заснован на систематичној примени знања и начина управљања.

У раду се обрађује кризни менаџмент и његове димензије које су релевантне са аспекта управљања кризама и кризним ситуацијама. Истиче се специфичност кризних ситуација, начин њихове идентификације и доношења мера на спречавању њихових последица кроз процесуирање настанка и тока кризне ситуације.

Посебно се наглашава начин одговора на кризне ситуације, значај и улога Војске и сагледавају елементи тимског приступа решавању кризних ситуација и дају одређена гледишта и значај кризног менаџмента у хуманитарним операцијама

Рецензент: генерал мајор проф др Митар Ковач
Број 2/2014
капетан мр Александар Кнежевић,
Мања убојна средства за лаке борбене авионе
У чланку се разматрају питања везана за појаву мањих убојних средстава. Ради се о избору између две врсте мањих убојних средстава, односно поновном увођењу ове врсте убојних средстава у употребу.

Рецензент: пуковник  ГорданПавловић



Број 2/2014
пк. мр Драган Болић, ВОА
Орјентација патроле
У раду се презентује утицај оријентације на кретање патроле при извршењу наменских задатка. Приказани резултати истраживања указују на значај и утицај коришћења средстава за оријентацију, која служе за ефикасно кретање патроле.

Рецензент
: генерал мајор Милосав Симовић

Рецензент: потпуковник др Славиша Влачић



Број 2/2014
потпуковник Оливер Руане, изасланик одбране Републике Француске у Србији
Управљање кризом у Малију
Чланак је настао на основу предавања одржаног у Центру за мировне операције за професионалне припаднике Војске Србије, 31. марта 2014. године, а циљје био да се пренесу искустава француске армије приликом ангажовања у Малију. Ради јасног сагледавања, овог иначе комплексног питања, у чланку су обрађена три питања: оптта ситуација у Малију пре кризе и услови ангажовања Француске, војне операције у смислу научених лекција и могући путеви за дугорочно решење кризе.
Број 2/2014
Новости