Број 2/2016
пуковник др Миливоје Пајовић, начелник Центра за мировне операције, ЗОК, Ј-3, ГШ ВС
Мировне операције – искуства и перспективе
Из Департмана за мировне операције (ДПКО), из седишта Ује дињених нација (УН) из Њујорка, истовремено се руководи - са скоро 120.000 људи ангажованих у 16 мировних операција. Од тог броја у униформи је преко 100.000 лица, од којих 86.000 војника и око 14.000 припадника полиције. На тај начин Уједињене нације управљају војним операцијама наметања и одржавања мира са бројним стањем истовремено ангажованог персонала већим него код најјачих светских нација.

Иако им се често замера на инертности и уздржаности, чињеница је да постоји глобални консензус око тога да су само снаге Уједињених нација једино прихваћене наоружане формације које владе земаља у којима се сукоби одвијају једино прихватају. Осим тога, принципи заштите цивила, без обзира на расу, пол, етничку припадност и политичку опредељеност и непристрасност према странама у сукобу деценијама су били начела и главне водиље за све послове УН. Највећи изазови припадају актуелним мисијама у Африци. Терористичке групе, побуњеници и парадржавни елементи увелико ометају тешко успостављено примирје међу сукобљеним странама у Малију, Дарфуру, Јужном Судану, Сомалији и Централноафричкој Републици. Ситуација се радикално погоршава и у Конгу, док је успех видљив у Либерији и Обали Слоноваче, где мисије смањују бројно стање ангажованог људства.

На Блиском истоку ситуација се поново враћа под контролу УН у мисији УНДОФ на Голанској висоравни, после скоро четири године прекида, од када су сиријски побуњеници упали у кампове Фаоуар и Монт Хермон. Мисија УНИФИЛ у Либану и посматрачка мисија УНТСО осећају последице рата у Сирији, пре свега због таласа избеглица који се сливају у зону операције УН. Све то указује на неопходност сталног редефинисања потреба на терену и корекције понуда и обећања земаља чланица и контрибутора снага. Због тога нове способности које су потребне снагама на6 НОВИ ГЛАСНИК 2/2016 терену, како би се задовољили захтеви из мандата мисија, проистичу из неколико нових захтева који се постављају пред потенцијалне даваоце снага. Снаге УН морају бити спремне за хитни распоред у зоне операција по захтеву штабова мисија. То подразумева знатно скраћење рока у којем се војне и полицијске снаге размештају из својих националних распореда до размештаја у зони УН операције. Пожељно је да то буде од 30 до 60 дана. Обавештајни рад, прикупљање, анализа и експлоатација података морају бити у тежишту напора штабова у процесима доношења одлука о заштити цивила и сопствених снага, као и предупређењу активности побуњеника и терориста. С тим у вези, беспилотне летелице и дронови имају све већу улогу, али и развијена обавештајна мрежа која се ослања на постојеће савезничке инфраструктуре. У скоро свим мисијама користе се нове технологије и савремена средства војне технике. Међутим, у Малију, Јужном

Судану и Централноафричкој Републици недостају борбени и вишенаменски хеликоптери. Постоје потребе и за инжињеријским јединицама, санитетским тимовима, војним болницама и тимовима за разминиравање. Када су у питању способности ангажованог персонала, инсистира се на непосредном праћењу и контроли обучености снага које обављају Интегрисане службе УН за обуку (ДПКО-ИТС). Поред непосредних припрема за мисију, неопходно је спровођење курсева који едукују персонал за правилно поступање у зонама операција, као што су правила ангажовања, изградња интегритета, културолошке специфичности или родна равноправност.

Персонал мора бити упознат са тзв. „нултом толеранцијом” на поступке сексуалне и друге експлоатације локалног становништва и избеглица, али и на било који облик недисциплине и противправног поступања. Због честих кршења дисциплине и добрих обичаја и праксе УН одлучено је да се код случајева који компромитују активности УН рептатрирају (врате из зоне операције) цели контингенти. Упркос дугогодишњим напорима УН, број жена ангажованих у мисијама није се знатно повећао. То се директно односи на смањење прилагодљивости и способности снага на терену да послове заштите цивила спроведу на адекватан начин. Јер, када се узме у обзир чињеница да жене и деца чине највећи проценат цивила који су субјекат заштите снага УН, разумљиво је разматрање потребе да се и убудуће7 УВОДНИК од земаља контрибутора снага захтева да најмање 15 процената војних и полицијских јединица буде попуњено женама.

Када су у питању мировне операције Војска Србије заузима истакнуто место на међународном плану. Србија је на 52. месту на листи држава давалаца снага за мировне операције Уједињених нација и седма у Европи. Али, када се број војника ангажованих у мировним операцијама упореди са бројем становника, сврстава се међу пет земаља у свету које дају војни допринос мисијама УН. Поред тога што учествују у седам мисија УН, припадници Војске Србије учествују и у четири мисије Европске уније, иако Србија још нема статус њене пуноправне чланице. Наша војна болница, чете и водови, тимови и групе, штабни официри и војни посматрачи у потпуности су војнички и професионално припремљени за озбиљне и захтевне изазове и ризике у мисијама, али и за стручни и професионални одговор на захтеве који проистичу из мандата мисије.

Све стручне припреме, организација упућивања у зону операције и повратка из мисије, логистичка, финансијска и оперативна подршка и мониторинг ангажовања у надлежности су Центра за мировне операције. Центар су сертификовале Уједињене нације и учлањен је у европску и светску асоцијацију центара за обуку за мировне операције. На тај начин, Војска Србије, као мало која друга оружана сила, на једном месту спаја теоријско знање и практично искуство из мировних операција Уједињених нација и Европске уније, које у потпуности испуњавају важан део друге мисије Војске Србије.
Број 2/2016
Потпуковник мср. Велимир Мандић
Маневарски приступ операцијама
Доктрином операција ВС дефинисана су три могућа приступа у употреби снага: маневарски приступ, приступ заснован на ефектима и приступ заснован на информатичкој мрежи. Маневарски приступ операцијама је главни начин разбијања непријатељеве укупне повезаности и воље за борбом у свим врстама операција. Представља специфичан приступ употреби снага, који се у великој мери разликује од класичног приступа ратовања до физичког уништења – аттритион wарфаре, и подразумева синронизовану употребу различитих убојитих и неубојитих способности ради остварења одређених циљева. Принципи маневарског приступа операцијама одређују организацију, систем обуке и начин координације активности, како у војсци, тако и међу осталим елементима националне моћи.
Број 2/2016
Капетан фрегате Дејан Недељковић
Специфичности роњења у рекама и другим унутрашњим водама
Укупна дужина пловне речно-канал ске мреже у Републици Србији износи - 1565,9 км, од којих се 406,45 км налази дуж државне границе. Поред тога, на територији Србије постоји много река које нису пловне, обиље природних и вештачких језера и других водених површина. Све то захтева озбиљан приступ организацији и димензионирању ронилачке јединице, као и посебност у обуци и опремању. У чланку се могу наћи подаци о условима који владају на појединим унутрашњим водама1 са предлогом о начину на који треба приступити роњењу како би се рониоци адаптирали на одређене услове. На основу дугогодишњих искустава више ронилачких инструктора и команданата речне ронилачке јединице наводе се подаци који су проверени у пракси и могу бити од помоћи приликом планирања, организовања и реализације ронилачких активности.
Број 2/2016
Милић Милићевић
Битка код Чеврнтије (на пољу легет) 6. септембра 1914. године
Првих дана септембра 1914. две велике српске групације – 1. армија и Тимочка дивизија првог позива извршиле су форсирање Саве код Новог Села и карауле Чеврнтија. Прва армија је у томе имала успеха, задржавши се на противничкој територији наредних десетак дана, заузевши притом Нову Пазову и Батајницу. За разлику од 1. армије, делови Тимочке дивизије су у судару са аустроугарском 29. дивизијом доживели тежак пораз. Од око седам хиљада војника, колико је прешло Саву, смрт и заробљавање избегло је тек неколико стотина. Цивилно становништво на овим просторима такође је претрпело велике губитке. Многа села била су спаљена, а велики број њихових житеља био је депортован.
Број 2/2016
Др Дарко Тадић
Информација као оружје: Управљање перцепцијом
Почетак 20. века означио је велики пре окрет у развоју цивилизације, али и у - начину ратовања какав је до тада био познат. Индустријска револуција је, поред многих технолошких иновација у свим областима људског живота, по први пут поставила темеље модерним начинима комуникације, који ће своју пуну зрелост достићи један век касније познат као информационо доба. У последњој декади прошлог века улога информације, њен утицај на људску перцепцију стварности, као и нови технолшки продори у области преноса и обраде информација проширили су обим употребе и брзину друштвених, економских и војних процеса. У 21. веку информација ће бити од суштинског значаја у области политичког и економског надметања, сукоба и ратовања.
Број 2/2016
Мр Марко Алексић
Средњовековно витештво у епохи цара Душана
На основу нових историјских и архео лошких сазнања о витештву у средњо - ековној Србији, данас можемо реконструисати комплетну опрему и наоружање једног српског витеза из доба цара Душана. Такође, познати су и састави неких елитних јединица српске средњовековне војске, њихова опрема, команданти, као и војне акције у којима су учествовале. У то време постављени су и темељи српске тешке коњице, важног рода средњовековне војске који је у наредним деценијама достигао изузетан углед и изван граница земље. У раду се излажу и нова сазнања о настанку средњовековног европског витештва чији корени се могу тражити у оквиру византијских културних и војних традиција које су биле познате и на нашим просторима.
Број 2/2016
Генерал-потпуковник Милосав Симовић
Реализација мера државне политике на југу централне Србије преко Координационог тела владе србије за општине Прешево, Бујановац И Медвеђа
Реализацијом задатака из Програма Ко ординационог тела Владе Републике Ср-бије за општине Прешево, Бујановац и Медвеђа, у периоду од 2000. до 2016. године, побољшано је стање безбедности у овим општинама посебно у Копненој зони безбедности. Веома значајно, за стабилизацију стања безбедности, било је реализовање мера на успостављању и јачању међунационалног поверења. У оквиру њих посебан значај имале су политичко-друштвене, економске и војнополицијске мере.
Број 2/2016
Проф. др Милоје Пршић
Јован Драгашевић – војник, научник, песник
Све до пред крај XX века мало ко је у Србији, па чак и у савреме ном официрском кору Војске Србије, знао за име и дело Јова- - на Драгашевића, као, уосталом, и за друге великане српске војске из 19. и почетка 20. века. Готово да су сви они – од стварања Краљевине СХС, односно Краљевине Југославије, а посебно од маја 1945. године, па све до почетка 21. века и новог миленијума – били потиснути из памћења народа којем су припадали и којем су све дали. Надвладале су неке нове „вредности”, којима је преправљана, а због тога и другачије интерпретирана општа и војна историја српског народа, историја његових устанака и ослободилачких ратова до краја Великог рата и стварања Краљевине СХС.
Број 2/2016
Потпуковник мр Љубинко Карапетровић
Теоријски допринос изградњи оперативних способности војске србије
У процесу реформе система одбране Републике Србије и трансформације Војске Србије, као кључног дела тог процеса, коришћена су и најбоља страна искуства. Међу њих спада процес развоја војске заснован на способностима. Елементи оперативних способности Војске, као и њихови садржаји, те чиниоци који утичу на њихову изградњу и развој јесу предмет овог рада, посматрано са теоријског аспекта.
Број 2/2016
Вести и новости