Број 1/2015
Импресум
 
Број 1/2015
Садржај
САДР@АЈ
УВОДНИК
Проф. др Станислав Стојановић,
Институт за стратегијска истраживања
СРБИЈА И ЗАЈЕДНИЧКА БЕЗБЕДНОСНА И ОДБРАМБЕНА
ПОЛИТИКА ЕУ...................................................................................5
ВИДОВИ, РОДОВИ
Мајор Владимир Грбовић
БЕЗБЕДНОСТ ЛЕТЕЊА ТРАНСПОРТНИХ ХЕЛИКОПТЕРА
ВОЈСКЕ У ВАНРЕДНИМ СИТУАЦИЈАМА .......................................9
Мајор мр Новак Ђорђијевић
ПРОБЛЕМИ ИМПЛЕМЕНТАЦИЈЕ ФУА КОНЦЕПТА ....................31
Мајор Владан Миленковић
БЕЗБЕДНОСНО ОБЕЗБЕЂЕЊЕ ОПЕРАЦИЈА СПЕЦИЈАЛНИХ
СНАГА ..............................................................................................49
ОБУКА
Потпуковник Бранко Совиљ
АНАЛИЗА МОГУЋНОСТИ ОБУКЕ ВОЗАЧА У БАТАЉОНУ ЗА
ОБУКУ САОБРАЋАЈНЕ СЛУЖБЕ ....................................................65
Пуковник др Ранко Лојић
РАЗВОЈ ЛИДЕРСКИХ ВЕШТИНА....................................................89
МОРАЛ
4
НОВИ ГЛАСНИК 1/2015
ТРАДИЦИЈЕ
Проф. др Милан Мијалковски
ЖЕСТОКЕ БОРБЕ ИЗМЕЂУ СРПСКИХ И АУСТРИЈСКИХ
ОБАВЕШТАЈАЦА УОЧИ ВЕЛИКОГ РАТА......................................109
Проф. др Милан Мијалковски
Потпуковник Владимир Вукајловић
ОДНОС ВОЈСКЕ И МЕДИЈА НА ПРИМЕРУ АВГАНИСТАНСКОГ
РАТА ...............................................................................................131
ПРИКАЗИ
Капетан корвте Милорад Станојевић
ПРИКАЗ СКУПА „YУ ИНФО 2015” .................................................179
СТРАНЕ АРМИЈЕ
ВЕСТИ И НОВОСТИ ........................................................................191
СУММАРY......................................................................................198 
Број 1/2015
Србија и Заједничка безбедносна и одбрамбена политика ЕУ
Процеси глобализација нису трансформисали свет, а концепт глобалног управљања светом показао се као неуспели покушај, испољивши бројне системске дисфункционалности. Турбулентни економски трендови, арапско пролеће и ескалација екстремизма и конфликата у арапском свету, дешавања у Украјини и све израженије хијерархизовање света на оне који имају и оне који немају представљају доминантна обележја концепта глобалног друштва у настајању. Тако се уместо глобалног зближавања, што је била носећа идеја глобалних процеса, савремени свет суочава са снажним дезинтеграционим процесима и поларизацијама и дисквалификовањем мултикултиларног концепта глобалне заједнице, што глобални мир и стабилност чини тешко достижним.
Изразито слабљење идеје глобалног друштва и пораст дивергентних процеса реактуелизује реалполитички приступ у међународној политици, па самим тим и традиционалне принципе у практиковању безбедности. Одсуство заједничке визије изградње поуздане глобалне безбедносне структуре и све снажнији хладноратовски стереотипи девалвирају постмодерне концепте безбедности који у основи подразумевају сарадњу и заједничко деловање у управљање безбедношћу света. Све то намеће озбиљна искушења у погледу чињенице да трендови развоја савременог света умножавају број транснационалних угрожавања безбедности која захтевају интегрисане и координисане глобалне одговоре. Иако се глобални поредак показао као неделотворан, данас је више него јасно, да се многа од најважнијих питања данашњег света морају решавати глобално.
Отуда ЕУ, као постмодерни концепт политичког организовања, иако се суочава не само са економским кризом, већ још више и са кризом идентитета, представља аутентичан и по многим својим аспектима инспиративан модел. Интегративни захват и мултилатерализам у первенцији и супротстављању претњама безбедности, као одразу модерне перцепције безбедности представља посебно значајан садржај у пракси политичког деловања ЕУ. Такав наднационални приступ безбедности допринео је афирмацији модела безбедносне заједнице као вредносног и институционалног оквира ширења простора стабилности и заједничког деловања на европском простору. Несумњиво, такво практиковање безбедности трансформисало је европски политички простор у стабилан нуклеус који је поштеђен искуства насиља и деструкције које са собом носи рат.
Током последње деценије учињени су значајни напори на пољу пацификације и безбедносне стабилизације и изградње мира у Југоисточној Европи. Таква настојања допринели су превладавању радикалних облика угрожавања регионалне безбедности и јачању свести да су мир и стабилност услов напретка и демокраског развоја свих држава Југоисточне Европе. Међутим, специфична комбинација историјског и политичког наслеђа, транзициони процеси, слабост економија, као и крхка институционална изграђеност учинили су да простор Југоисточне Европе буде простор на коме су најизраженији утицаји ризика и претњи који угрожавају стабилност и безбедност европског простора. Насилни етнички екстремизам Албанаца у Македонији и заговарања пројекта Велика Албанија, социјална и друга превирања на Косову и Метохији, као и интензивирање активности екстремистичког ислама у Босни и Херцеговини су само неки од актуелних ретроградних процеса који потврђују да је Балкан још увек безбедносно најосетљивији простор Европског континента. Наравно, трауматично наслеђе из скорије прошлости и још увек присутне снажне етничке дистанце, крхка институционална изграђеност, као и проблеми условљени са разорним ефектима глобалне економске кризе представљају социјални миље који додатно лимитира процес транзиције балканских држава ка демократски устројеним друштвима.
Идеје европског заједништав и пракса хармонизације политика држава ЕУ представљају снажан подстрек интензивирања процеса који треба да омогуће државама Балкана превладавање лимита ретроградних политика и креирање услове за њихову убрзану модернизацију. У том смислу, посебно је значајан модел безбедносне заједнице који се потврђује у политичкој пракси ЕУ, као модел за дугорочну стабилизацију региона Балкана. Наиме, идеја безбедносне заједнице у чијој је основи поверење, вредносна блискост и заједничка перцепција безбедности и процеса који је угрожавају представља модел који може да креира социјални контекст за дугорочну социјализацију и заснивање безбедносне културе на Балкану на мултилатералним основама.
За Републику Србију, која географски, политички и културолошки представља део европског простора, прикључење ЕУ представља стратешко опредељење и кључни садржај у пројекцији државотворне политике. У Стратегији националне безбедности се наглашава да је интеграција у ЕУ и друге међународне структуре један од најзначајнијих интереса Републике Србије и претпоставка њеног укупног прогреса. Отуда је јасно опредељење да своју спољну и безбедносну политику Република Србија у највећој мери ускалађује са европском спољнополитичком оријентацијом и да изграђује капацитетети способности система националне безбедности у складу са стандардима и обавезана Заједничке безбедносне и одбрамбене политике ЕУ.
Полазећи од тога да чланство у ЕУ представља спољнополитички приоритет Републике Србије, током 2013. и 2014. године учињени су значајни напори на интензивирању европских интегративних токова. Важан аспект тих активности тиче се значајнијег укључивања Републике Србије у безбедносне интегративне токове унутар ЕУ, односно Заједничку безбедносну и одбрамбену политику. У том смислу опредељење Републике Србије за интензивирање ангажовања у оквиру концепта Заједничке безбедносне и одбрамбене политике представља важан аспект преговарачког процеса који треба да омогуће брже интегрисање Републике Србије у безбедносну архитектуру ЕУ. Процењује се да такво опредељење које подразумева проактиван приступ у сфери безбедности и одбране може да представљао снажан адут спољнополитичком наступу Републике Србије у процесу европске интеграције и достизања стауса пуноправног члана у ЕУ.
Република Србија кроз активности у оквиру преговарачког процеса континуирано унапређује дијалог са ЕУ и реформише цивилне и војне капацитете како би, између осталог, била спремна да након пуноправног чланства преузме обавезе које произилазе из Европске безбедносне и одбрамбене политике. Опредељујући се за учешће у активностима Заједничке безбедносне и одбрамбене политике ЕУ, Република Србија јасно је манифестовала своју спремност да може да буде конструктиван партнер, као и да може да заједно са осталим државама допринесе стабилности и безбедности ЕУ и њеног окружења. Отуда, интензивирање учешћа безбедносних снага Републике Србије у мировним операцијама ЕУ током 2013. и 2014. године јесте потврда таквог опредељења. Снажна економска криза без сумње је у појединим европским престоницама појачали скептицизам према даљем проширењу ЕУ. Учешће у мировним операцијама и потенцијално у неким борбеним групама могао би да буде додатни адут против скептицистичких приступа према пријему нових чланова у ЕУ.
Важно је напоменути да сложен карактер наведених изазова, ризика и претњи наглашава и значај континуитета јасне, објективне и снажне подршке међународне заједнице у безбедносној и демократској консолидацији Балкана. У том процесу, подршка ЕУ је од стратешког значаја, при чему домети њене политике у значајној мери зависе од њеног укупног кредибилитета на међународном плану. У том смислу, чини се да је неопходно да ЕУ са знатно више сензибилитета и конзистентности третира интересе свих балканских држава, као и да се знатно одлучније супротстави великодржавним амбицијама албанског етницитета као најопаснијег процеса који може да води у даљу политичку дисолуцију балканског простора. Исто тако, ЕУ не би требло да свој ангажман на балканском простору примарно заснива на Балкану као безбедносном проблему. Зато је важно да ЕУ, упоредо са деловањем на пацификацији присутних анимозитета и безбедносне стабилизације и унапређења демократских и административних капацитета балканских држава, снажније подржи њихову привредну, посебно, инфраструктрну ревитализацију. Посебно је значајно да се процес проширења ЕУ и укључивање преосталих балканских држава у заједницу европских народа не одлаже и непотребно успорава. Несумњиво, такви трендови би представљали подстицај даље афирмације европског заједништва убрзали процес интегрисања Балакана у ЕУ.
 
Број 1/2015
Мајор Владимир Грбовић, Управа за обуку и доктрину ГШ ВС (Ј-7)
БЕЗБЕДНОСТ ЛЕТЕЊА ТРАНСПОРТНИХ ХЕЛИКОПТЕРА ВОЈСКЕ У ВАНРЕДНИМ СИТУАЦИЈАМА
Сагледавајући један дужи период, уназад двадесетак година на територији Србије, може се закључити да се у ваздухопловним операцијама спасавања људи и имовине током поплава већих размера, најчешће користе транспортни хеликоптери из састава војске и полиције. Летење војних и полицијских хеликоптера уређено је и регулисано интерним документима (Правило летења оружаних снага, Мапа безбедности летења и сл.) чија је намена, поред осталог, спречавање удеса ваздухоплова. Поред поменутих докумената, досадашња пракса летења у ванредним ситуацијама за време поплава је, поред општих и посебних, наметнула и специфичне мере за спречавање удеса ваздухоплова, а које доприносе избегавању нежељених догађаја у лету и у функцији су повећања безбедности летења. Специфичне мере, које доприносе већој безбедности летења, производ су дугогодишње праксе летења и спасавања током ванредних ситуација, и као такве су препоручене да се уврсте у одређена документа која регулишу ову проблематику. 
Број 1/2015
мајор мр. Новак Ђорђијевић, пилот НБА, 101.лае/204.вбр
Проблеми имплементације ФУА концепта
Концепт флексибилног коришћења ваздушног простора (ФУА, акроним енглеског појма Флеxибле Усе оф Аирспаце тј. ФУА) јесте концепт разрађиван током 16 година истраживања, развоја и имплементације, а имплементиран је, у већем или мањем обиму, у скоро свим земљама Европе. Република Србија је чланица међународних ваздухопловних организација као што су Међународна организација цивилног ваздухопловства (Интернатионал Цивил Авиатион Организатион – ИЦАО), Европска конференција цивилног ваздухопловства (Еуропеан Цивил Авиатион Цонференце – ЕЦАЦ) и Европска организација за безбедност ваздухопловне навигације (Еуропеан Органисатион фор тхе Сафетy оф Аир Навигатион, Еуроцонтрол) и преузела је обавезу имплементације ФУА концепта. И поред ових чињеница, у Србији је ФУА концепт за сада делимично имплементиран. Доношењем Закона о ваздушном саобраћају (2010. год.) створени су законски оквири за потпуну имплементацију ФУА концепта. У складу с тим, поред цивилних ваздухопловних институција и организација, Министарство одбране Републике Србије (МО), Војска Србије (ВС) а посебно Ратно Ваздухопловство и противваздухопловна одбрана (РВ и ПВО) имају одговорност у домену припрема за имплементацију концепта, као и у домену саме имплементације. У чланку се разматрају текући и предстојећи проблеми имплементације и нуде решења за неке од проблема. 
Број 1/2015
мајор Владан Миленковић, полазник 61. класе КШУ
БЕЗБЕДНОСНО ОБЕЗБЕЂЕЊЕ ОПЕРАЦИЈА СПЕЦИЈАЛНИХ СНАГА
У овом раду дефинисани су појам и врсте операција Војске Србије са тежиштем на операцијама специјалних снага, као и теоријске одредбе, односно појам и врсте обезбеђења операција Војске Србије, са тежиштем на безбедносном обезбеђењу ових операција. У завршном делу рада разматране су специфичности безбедносног обезбеђења у операцијама специјалних снага.  
Број 1/2015
потпуковник Бранко Совиљ, дипл.инж., Управа за обуку и доктрину (Ј-7) ГШ ВС
АНАЛИЗА МОГУЋНОСТИ ОБУКЕ ВОЗАЧА У БАТАЉОНУ ЗА ОБУКУ САОБРАЋАЈНЕ СЛУЖБЕ
На основу потребе за применом Закона о безбедности саобраћаја на путевима, Закона о транспорту опасног терета, Правилника о обуци и полагању возачког испита војних лица за возаче моторних возила, Правилника о транспорту људи и средстава у Министарству одбране и Војсци Србије и Правилника о транспорту опасног терета у Министарству одбране и Војсци Србије извршена је анализа могућности и перспектива обуке у батаљону за обуку саобраћајне службе. Описани су капацитети за обуку у батаљону за обуку саобраћајне службе, ангажовање капацитета у претходном периоду, одредбе Правилника о обуци и полагању возачког испита војних лица за возаче моторних возила и могућности обуке у наредном периоду. 
Број 1/2015
пк. др Ранко Лојић, Војна академија
РАЗВОЈ ЛИДЕРСКИХ ВЕШТИНА
Лидерство је сложен организациони али и социјално-психолошки процес који се реализује кроз вишеструке интеракције лидера и његових следбеника. Да би запосели лидерску позицију у групи, односно организацији, лидери треба да буду у нечему посебни и бољи од већине својих следбеника. Та посебност вође која му даје моћ утицаја на остале манифестована је низом индивидуалних особина које он поседује, а које се могу именовати као лидерске вештине.
Вештине које лидер временом стиче доживљавају сталну модификацију и усавршавање, тако да се не могу посматрати као условне реакције, запамћених информација и опробаних, успешних одговора. Развијањем сопствених вештина лидер стиче сигурност, прецизност и брзину у њиховом извођењу. Услови и околности се мењају, па то, поред нових знања, захтева и нове вештине. Тако вештине имају свој ток и развој, али и своју разноврсност.
У раду су анализиране компоненте лидерских вештина, приказани програми и тренинзи развоја лидерских вештина и истакнуте особине ефективних лидера.
 
Број 1/2015
Проф. др МИЛАН МИЈАЛКОВСКИ
ЖЕСТОКЕ БОРБЕ ИЗМЕЂУ СРПСКИХ И АУСТРИЈСКИХ ОБАВЕШТАЈАЦА УОЧИ ВЕЛИКОГ РАТА
Познато је да сваком масовном оружаном конфликту најчешће претходи разноврсно и динамично прикривено сучељавање обавештајних компоненти страна у сукобу. Реч је о невидљивом, својеврсном првом ешелону сваке стране у сукобу, чија успешна ангажованост може да буде значајна, чак пресудна за почетак, ток и исход оружаног сукоба. Поменуте чињенице биле су евидентне у годинама пре свеопштег војног напада Аустроугарске монархије на Краљевину Србију 12. августа 1914. године. Наиме, аустроугарска обавештајна компонента проводила је класичну шпијунску агресију против Србије с циљем да спречи јачање њене независности, ослобођење подјармљених Срба и уједињење у јединствену државу. Шпијунска агресија безобзирно је спровођена уочи, за време и после Првог и Другог балканског рата (1912–13), тежишно на подстицању шовинизма код Арнаута и Бугара против Срба. Њен крајњи циљ био је уништење Србије као независне државе. То није остварено, поред осталог и због тога што је обавештајна компонента Краљевине Србије офанзивном одбраном отаџбине и српског народа ван Србије, углавном, побеђивала аустроугарске и бугарске обавештајце.
Из комплекса жестоких шпијунских битака између српских и аустријских обавештајаца уочи Великог рата, у раду су сажето размотрене само неке, односно само сегменти из појединих битака.
 
Број 1/2015
мајор Владимир Вукајловић, Гарда
ОДНОС ВОЈСКЕ И МЕДИЈА НА ПРИМЕРУ АВГАНИСТАНСКОГ РАТА
Медији у савременом свету представљају моћно средство којим се манипулише људима, а информације често нетачно пласирају они који имају моћ и желе да прошире или присвоје нешто што им не припада. У рату медији имају јак, некада и пресудан утицај на исход, при чему се чињенице и истина често прикривају, па се доводи у питање улога медија у оружаном сукобу (колико они помажу, а колико одмажу у већ тешкој ситуацији у ратом захваћеном простору).

Рат у Авганистану започет је као одговор на нападе на Њујорк и Вашингтон. Бројни су примери цензурисања медија и прикривања истине у овим сукобима (најупечатљивија је цензура интернет сајта Викиликса, који открива америчке војне документе), па се поставља питање да ли медији подржавају напоре изградње одрживог мира или, стављајући се на страну политике, подстичу сукобе. У односу према војсци, медији желе да испричају причу без цензуре, а војска жели контролу, како противничка стране не би дошла до информација које могу променити ток рата.

Постоји потреба за бољим разумевањем између медијске и војне силе, с обзиром на то да цивилни медији немају обуку каква је потребна у кризној ситуацији као што је рат. Мора се имати у виду да је интерпретација ратних дешавања производ сета великог броја фактора који су у релацији са владом, војском и јавношћу.

Уколико се узме у обзир географски положај Авганистана, може се уочити да је он економски велики „пројекат” за Америку, па зато треба бити објективан у оцењивању овог рата, његових позитивних и негативних аспеката. С друге стране, не сме се изгубити из вида војска, као професионална институција, која обавља задатке одбране земље и заштите цивила.
 
Број 1/2015
КОНФЕРЕНЦИЈА „YУ ИНФО 2015“
 На Копаонику је од 08. до 11. марта 2015. године одржана 21. међународна конференција из области информационих и комуникационих технологија (ИКТ) – YУ ИНФО 2015.
Број 1/2015
Универзална борбена платформа „Армата”
Број 1/2015
СУММАРY