Број 1/2016
Импресум

Број 1/2016
Садржај

Број 1/2016
Зоран Ђорђевић, Министар одбране
Резолуција 1325 Савета безбедности Уједињених нација: Жене, мир и безбедност – Залог за будућност
Пре тачно 15 година, тачније 31. октобра 2000. године, Савет безбедности Уједињених нација усвојио је Резолуцију 1325 – Жене, мир и безбедност, наглашавајући важност улоге жена у изградњи мира и безбедносне политике.   Од тада је у Републици Србији начињен кључни „корак од седам миља” управо 2010. године, када је Влада, поводом десетогодишњице од доношења поменуте резолуције, усвојила Национални акциони план за примену Резолуције 1325 Савета безбедности Уједињених нација – Жене, мир и безбедност у Републици Србији (2010–2015). Тај план се већ пет година успешно реализује у оквиру седам тематских поглавља којима је обухваћено седам општих циљева, 15 посебних и 106 активности.
Специфичност Националног акционог плана донетог у Републици Србији је у томе што је његовој изради претходило акционо истраживање које су реализовали домаћи стручњаци у Министарству одбране, а чија је последица мерљивост учинка спровођења акционог плана уз помоћ листе индикатора. Друга специфичност нашег акционог плана у односу на акционе планове који су усвојени од стране појединих држава или међународних организација је у томе што је успоставио нову структуру институционалних тела и механизама родне равноправности, попут: Политичког савета Владе, Мултисекторског координационог тела Владе, Комисије Народне скупштине, аналитичких група и истраживачких тимова и саветника/саветница министара/директора за родну равноправност (формираних, за сада, само у систему безбедности), као и механизма родне равноправности названог „особа од поверења”. Поред тога, тај план је предњачио и у уградњи стандарда  УН, ЕУ и НАТО (ПзМ) у области родне равноправности, па је Министарство одбране било међу првим органима државне управе у увођењу родно осетљиве статистике и родно осетљивог буџетирања, предвиђених Националним акционим планом.

Када се осврнемо уназад, ради сагледавања постигнутих резултата примене тог плана у пракси Републике Србије свесни смо да је начињен огроман помак у правцу укупне демократизације друштва, заштите људских права, а посебно у области родне равноправности – што представља добар залог за бољу, хуманију и сигурнију будућност жена. Пре свега, треба истаћи да је реч о комплексном и мултисекторском пројекту спровођења Националног акционог плана. У том пројекту, у прве четири године, учествовали су: 11 надлежних министарстава и Безбедносно-информативна агенција, надзорна и независна тела у Народној скупштини Републике Србије, организације цивилног друштва, академска заједница и медији. Од 2015. године, на иницијативу Политичког савета Владе, у спровођење Националног акционог плана укључена су и сва министарства у Влади, јер је безбедност универзална, интегрална и недељива, па се и проблем на који се односи Резолуција 1325 Савета безбедности Уједињених нација – Жене, мир и безбедност мора сагледавати у оквиру мултисекторске и међународне сарадње. Сада је потребно да се настави успешна примена тог плана у Републици Србији, кроз евалуацију Националног акционог плана, ревизију постојећег плана и продужење његовог спровођења и у наредном средњорочном периоду (2016–2020), о чему ће коначну одлуку донети Влада.

Аналитичари који се баве разматрањем резултата, изазова, могућности и препрека у спровођењу Националног акционог плана за примену Резолуције 1325 Савета безбедности Уједињених нација – Жене, мир и безбедност у Републици Србији сматрају да се у најзначајније резултате који су остварени у периоду од 2010. до 2015. године може убројати увођење родне статистике у систем безбедности. Захваљујући томе, остварена је видљивост и мерљивост женских капацитета у систему одбране, систему унутрашњих послова, Управи за извршење кривичних санкција, Управи царине Министарства финансија, Безбедносно-информативној агенцији, али и њиховог учешћа у одлучивању, активностима међународне сарадње и у мултинационалним операцијама. Наведени закључак произилази на основу анализе извештаја који на полугодишњем и годишњем нивоу сачињавају надлежна министарства, управе, канцеларије, БИА и Републички завод за статистику и подносе их Мултисекторском координационом телу и Политичком савету Владе. Другим речима, у односу на почетне показатеље из 2010. године, када је у систему безбедности Републике Србије било заступљено 27,40% жена, у 2015. години њихова заступљеност износи 31,47%, што представља повећање за 4,07% у протеклом петогодишњем периоду спровођења Националног акционог плана.

Такође, 2010. године у систему безбедности било је заступљено 14,47% жена на руководећим/командним дужностима, а 2015. године 19,68%, што представља повећање за 5,21%. Посебно треба истаћи квалитативну промену која се десила у систему безбедности у Републици Србији, јер у протеклом петогодишњем периоду није повећавана заступљеност жена у администрацији, већ је дошло до повећања њихове заступљености у оперативном саставу (тзв. жене у униформи), у војсци, полицији, царини и у чуварским службама у затворима и сл.

Треба имати у виду да Национални акциони план садржи и активности које треба да обезбеде делотворну заштиту жена, девојака и девојчица у миру, постконфликтном опоравку друштва и у рату, односно мултинационалним операцијама, као и мере и активности усмерене на промену родних стереотипа у свести грађана и припадника сектора безбедности кроз перманентну едукацију и информисање, вођење медијских кампања, организацију стручних скупова и слично. У вези с тим, важно је истаћи да укупна заступљеност жена из Републике Србије у цивилним и војним мултинационалним операцијама, према подацима из септембра 2015. године, износи 10,06% од укупног броја припадника МО и ВС и припадника МУП-а ангажованих у једанаест мултинационалних операција, од којих је седам под мандатом УН, што је значајан показатељ заступљености жена, имајући у виду да су жене у истом периоду чиниле свега 8,5% оперативног састава војске и полиције. О каквом је напретку последњих година реч говори и податак да је у периоду од 2002. године до 28. септембра 2015. године ангажовано укупно 1712 припадника МО и ВС у мултинационалним операцијама, а од наведеног броја ангажована је 151 жена (8,82 %).

Такође, на плану нормативне и делотворне заштите жена, а посебно на плану заштите жена од насиља у партнерским односима и у породици, покренуто је низ пројеката Министарства унутрашњих послова, Министарства правде, судова и тужилаштва, Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, центара социјалне заштите у локалним заједницама, тзв. сигурних кућа, Канцеларије за људска и мањинска права, појединих навладиних организација, медија и других актера у друштву како би се превентивно деловало на смањењу насиља над женама и децом у Републици Србији.

Органи државне управе у Републици Србији и поједине организације цивилног друштва учествују у реализацији више пројеката који се спроводе у земљи и у региону западног Балкана за имплементацију Резолуције 1325, посебно у области едукације, остварујући значајну сарадњу са међународним субјектима, попут Агенције UN Women, UNDP/SEESAC, NATO, DCAF и OSCE.

Илустрације ради, у дијалогу Политичког савета, 28. маја 2015. године, са представницима 47 организација цивилног друштва, који је подржала Мисија OSCE у Србији, уважене су примедбе и сугестије цивилног друштва које се односе на правац којим треба унапређивати спровођење Резолуције 1325 СБ УН.  Организације су тражиле већу укљученост, као и финансијску потпору у спровођењу циљева Националног акционог плана на локалном нивоу.

И, на крају, треба нагласити да су успешне медијске кампање резултирале повећањем интересовања девојака за упис на Војну академију, Криминалистичко-полицијску академију и у Војну гимназију. За протеклих пет година по први пут имамо жене официре школоване на Војној академији, по први пут жене војне пилоте, жене докторе стратегије, а ове године промовисана је и класа потпоручника у којој су три кадеткиње биле најбоље у класи. То су све велике и суштинске промене на плану родне равноправности, чији ће се ефекти тек сагледавати у будућности. Другим речима, имајући у виду примену Резолуције 1325 Савета безбедности Уједињених нација и Миленијумске циљеве Уједињених нација у Републици Србији, можемо закључити да је  будућност већ почела,  помозимо јој да буде одржива!

Број 1/2016
Сава Савић, помоћник министра за информационо друштво у Министарству трговине, туризма и телекомуникација
Развој информационог друштва у Србији
Развој информационог друштва обухвата скоро све људске делатности, па и систем одбране. Информационе технологије убрзавају пословне процесе (е-трговина, е- банкарство, е-маркетинг и сл.) до те мере да је неопходна промена парадигме образовања (е-учење) и обезбеђења адекватне инфраструктуре, јер је информационо друштво – „друштво знања”. Повећање ефикасности и ефективности, како привредних тако и државних субјеката, доводи, са једне стране, до повећања економског и општедруштвеног благостања, а са друге до енормног повећања сајбер сигурносних претњи. То је изазов, како за државне органе, тако и за академску заједницу и цивилно друштво.
Број 1/2016
Марио Станковић, Небојша Петровић, Ненад Димитријевић, Министарство одбране Републике Србије
Информациона безбедност и заштита тајних података у информационо-телекомуникационим системима
Интензивном применом информационих технологија које имају битну улогу у остваривању функција државних органа јављају се нови безбедносни ризици. могу да доведу до угрожавања функционисања виталних система кроз деловање сајбер претњи. Због тога је неопходно континуирано унапређивати безбедност сајбер простора Републике Србије. Када су у питању подаци у електронском облику Република Србија је рад са тајним подацима у информационо-телекомуникационим системима уредила доношењем уредбе која прописује посебне мере заштите. Ова уредба дефинише и обавезе органа јавне власти и правних лица у току развоја и коришћења информационо-телекомуникационих система, ради одржавања њихове безбедности, а самим тим и безбедности тајних података.
Број 1/2016
Небојша Јокић, Владан Бабић, Центар за реаговање на нападе на информациони систем Министарства унутрашњих послова Републике Србије
Формирање Центра за реаговање на нападе на информациони систем у Министарству унутрашњих послова Републике Србије
Подаци који се обрађују и чувају у информационим системима Министарства унутрашњих послова од велике су важности не само за оперативне линије рада, већ и за све грађане Србије. Министарство унутрашњих послова надлежно је за држављанство, јединствени матични број грађана, електронско вођење података о личности, пребивалиште и боравиште грађана, личне карте, путне исправе и мноштво других података о личности, од којих се велики део може окарактерисати као посебно осетљив. Због тога, Министарство унутрашњих послова мора посвећивати изузетну пажњу заштити ових података од свих облика злоупотребе, јер би, у супротном, последице могле бити катастрофалне. Ефикасни начини за реализацију оваквих циљева препознати су у свету кроз формирање посебних организационих целина које у надлежности имају заштиту информационих и телекомуникационих система, међу којима изузетно важну улогу имају ЦЕРТ или ЦСИРТ тимови.
Број 1/2016
Пуковник др Жељко Гајић, Министарство одбране
Прилог за унапређење аналитичких процена
Велике и убрзане промене у савременом свету одражавају се на све сегменте живота и рада. Брз проток информација, знања и капитала, као и једноставан приступ разним изворима података доносе велике могућности, али и изазове. Израде анализа у таквим условима су још сложеније и захтевају прилагођавање постојећих метода и техника, али и проналажење нових начина побољшања прецизности процена. Уколико се препознају ограничења постојећих начина обраде информација и аналитичари охрабре и оспособе да истражују нове начине анализе разноврсних типова података могуће је умањити степен неизвесности и омогућити доношење квалитетнијих одлука.
Број 1/2016
Мајор Дејан Станивуковић, Криминалистичко-истражна група Управе Војне полиције ГШ ВС
Антифорензика
Слично извршиоцима класичних облика криминала и извршиоци кривичних дела високотехнолошког криминала настоје да уклоне трагове кривичног дела и на тај начин спрече његово откривање и документовање. У том смислу, заједно са развојем дигиталне форензике, развијен је и читав низ антифорензичких метода и посебних техника, које имају за циљ да отежају или спрече проналажење дигиталних доказа неопходних за вођење судског поступка.

Истовремено, на интернету је доступан велики број софтвера који применом научних метода врше прикривање или брисање дигиталних података ради заштите личне приватности или интегритета приватних предузећа и државних институција. Неки од ових софтвера, када се користе ради спречавања или отежавања доказивања кривичних дела високотехнолошког криминала, постају моћни алати антифорензике. У раду су тестиране могућности једног од таквих софтвера – Eraser, у спречавању доказивања кривичног дела високотехнолошког криминала алатима дигиталне форензике EnCase и FTK, који представља стандард у истрагама ове врсте криминала и судској пракси САД и земљама ЕУ.
Број 1/2016
Наташа Мрдак, МА, Центар за мировне операције, ЗОК, Ј-3, ГШ ВС
Жене у мировним операцијама као активни чинилац оперативних способности
Применом различитих расположивих мера, већ више од двадесет година, Уједињене нације настоје да системски повећају присуство жена у мировним операцијама. Мировне операције имају незаменљиву улогу у успостављању, изградњи и очувању мира у кризним и ратним подручјима широм света, а ангажовање снага на принципима позитивних родних перспектива треба да представља активну подршку повећању оперативних способности, насупрот декларативном повећању броја учесница мировних операција.

У раду се преиспитују познате чињенице из праксе и анализира да ли је повећање броја жена системска потреба узрокована оперативним захтевима и на који начин се обезбеђује њихова адекватна припрема за ангажовање у мировним операцијама.
Број 1/2016
Пуковник др Раде Славковић, пуковник Павле Варга, Универзитет одбране у Београду, Војна академија, мајор Радослав Митровић, Команда 204. вбр В и ПВО
Метеоролошко и навигацијско обезбеђење у операцијама Војске Србије
Метеоролошко и навигацијско обезбеђење, као једно од обезбеђења Војске Србије, веома је значајно за њену успешну припрему и извођење операција. Значај реализације овог обезбеђења неспоран је и у страним оружаним снагама. Прикупљање, обрада и достављање података командама и јединицама о метеоролошким и хидролошким условима, хидрометеоролошким приликама и прогнози за одређени период важан су предуслов за извршење задатака у операцијама Копнене војске и још важнији у операцијама Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране.
Број 1/2016
Мајор мр Новак Ђорђијевић, пилот НБА, 101. лае/204. вбр
Орнитолошко обезбеђење летења
Орнитолошко обезбеђење летења представља скуп мера и поступака ради превенције судара и ублажавања негативних ефеката судара птице и ваздухоплова (тзв. судар са птицом/птицама). Врши се превасходно на аеродрому (хелидрому, летелишту и др.), али и у његовој непосредној околини. Оптимални резултати у домену орнитолошког обезбеђења летења постижу се комбиновањем метода управљања понашањем птица, управљања активностима авијације и организационим решењима. Мере које се могу примењивати ради орнитолошког обезбеђења летења могу бити техничке, агрокултурне, биолошке, организационе и друге.
Број 1/2016
Потпуковник мр Срђан Рутић, заменик команданта Центра АБХО
Центар АБХО у функцији унапређења међународне војне сарадње и ПНХБ обезбеђења Војске Србије
Влада Републике Србије је кроз Презентациони документ исказала намере да у области АБХО жели да унапреди и промовише способности заштите од НХБР оружја, као и консултације и координацију активности са партнерским земљама ПзМ и чланицама НАТО-а, земљама региона и Партнерског центра за образовање и обуку са НАТО школом из Оберамергауа.

Реализацијом мултинационалне вежбе „Балкански одговор 2015” приказан је интегрисан и синхронизован рад свих надлежних служби Републике Србије, јединица ВС и установа МО, као и представника ОС и организација страних земаља у одговору на удесну ситуацију у условима хемијске и радиолошке контаминације настале услед терористичког акта.

Реализација тренинг-курсева са токсичним хемикалијама са инспекторима Организације за забрану хемијског оружја OPCW, која је добитник Нобелове награде за мир за 2013. годину, анажовање Центра за националне, регионалне и међународне потребе кроз реализацију обуке и курсева, као и размена искустава и знања са припадницима иностраних оружаних снага, даје значајан допринос унапређењу међународне војне сарадње Војске Србије ради изналажења решења и заједничког – међународног одговора на савремене НХБ опасности и претње
Број 1/2016
Бошко Антић
Учесница у четири рата – ВЕК РЕЧНЕ ФЛОТИЛЕ –
У Подунављу, подручју које је увек имало стратегијски значај, вођене су многе знамените битке и бојеви,. Усложавање борбених дејстава, технолошки напредак ратне технике и комплексност међународних односа довели су до оснажења и вишеструког унапређења организације и састава речне флотиле од досељавања Словена и распада Римског царства до савременог доба.
Број 1/2016
Вести и новости

Број 1/2016
Summary